dijeta
Dijetetski suplementi
 
UN dijeta
Medicinska dijeta
Atkinsova dijeta
Proteinska dijeta
Bolnička dijeta
South beach dijeta
Jogurt dijeta
Dvopek dijeta
Redukcijska dijeta
Mediteranska dijeta
Nutricionistička dijeta
Voćna dijeta
Pilotska dijeta
Mesna dijeta
Antikandida dijeta
Hibernacijska dijeta
Swankova dijeta
Budvig dijeta
Mesečeva dijeta
Seks dijeta
Super hrana
Dijabetes melitus dijeta
Po krvnim grupama
Brza dijeta sa jajima
Dukanova dijeta
Kupus dijeta
Dijeta 9 kg
Limun dijeta
Med i cimet

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitamin D Deficiency


 

SUPER HRANA

One namirnice koje su izuzetno zdrave i korisne u ishrani nazivamo super hranom. Otkrićemo koje su to namirnice i zašto su super hrana. To je hrana koja se obično nedovoljno uzima. Super hranu bi svako trebao da koristi u ishrani, pod uslovom da vam je dostupna, a uglavnom jeste. Nutricionisti je svakako preporučuju. Napravili smo top listu namirnica koje nazivamo super hranom:

1. Borovnice

Borovnice su izuzetna hrana koja ima izrazita antioksidaciona svojsva. Značajna je njena uloga u poboljšanju vida, zatim sprečavanju srčanog i moždanog udara. Dobra je i za dijabetičare, kao i za poboljšanje apetita, lečenje hemoroida, poboljšanja cirkulacije, smanjuje rizik od arteroskleroze. Preporučuje se borovnica i tokom trudnoće, jer poboljšava krvnu sliku. Mogu je jesti i deca. Nažalost nije uvek dostupna u svežem stanju, ali može se naći zamrznuta. Sadrži značajne količine kalijuma.

2. Žitarice (ječam, ovas)

Ječam se upotrebljava u proizvodnji piva i viskija, ali u ishrani je ova značajna namirnica nepravedno izostavljena. Od ječma se dobija i brašno visoke hranjive vrednosti. Preporučuje se da se ječam jede kao celo zrno, kuvano u supi, čorbi i sl. Ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane i u opremljenijim marketima i nije skup. Poznat je i pod nazivom geršla. Od ječmenih proizvoda treba spomenuti i hranjivi ječmeni miso, koji se može dodavati  varivima i čorbama.
Naučnici su došli do saznanja da ječam sadrži i do 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi. To nije karakteristično za ostale žitarice.
Ječam takodjer sadrži vlakna koja su značajna za varenje hrane i crevnu floru. Važan je u dijetalnoj ishrani kod kandide u crevima i helicobacter pylori. Deluje pozitivno na smanjenje kiselosti u organizmu koja je posledica nepravilne ishrane, kao i zagadjenja životne sredine, a sama kiselina može da bude uzrok različitih bolesti.
Zbog svoje hranjivosti i povoljnog delovanja na organizam preporuka je češće jesti ječam i ječmeni miso.

Ovas ili zob je još jedna žitarica koja je nepraveno zapostavljena u ishrani. Zob je poznata svima iz narodnih pesama. Često se daje konjima, medjutim zbog svog bogatstva ovu žitaricu svakako treba  uvrstiti u jelovnik svakog čoveka. To je prirodan izvor mnogih važnih sastojaka, kao što su proteini, kalcijum, natrijum, magnezijum, silicijum, gvoždje, cink, mangan itd.
Ovsene pahuljice su dostupne u prodavnicama i nisu skupe te bi ih svakako trebalo uvrstiti u ishranu.
Mogu se jesti uz mleko, jogurt, voćni sok, a mogu se dodavati i čorbama od povrća. Ovas se preporučuje rekovalescentima, ženama nakon porodjaja, slabim i umornim osobama, osobama koje se izlažu povećanim fizičkim naporima (recimo sportistima), ali i svima drugima. Od neoljuštene zobi se pravi i čaj.

3. Losos

Losos i druge morske ribe (skuša, tuna, haringa, sardina) su bogate omega 3 nezasićenim masnim kiselinama koje imaju izuzetno važnu ulogu u ishrani. Neki naučnici smatraju da bar dva puta nedeljno treba jesti ovu ribu. Novija istraživanja ukazuju da omega 3 štite organizam od raka, štite srce od srčane aritmije i srčanog udara, smanjuju nivo holesterola u krvi i time doprinose smanjenju rizika od moždanog udara. Omega tri imaju pozitivnu ulogu i kod depresije i drugih psihičkih poremećaja. Osim omega 3 ove morske ribe sadrže i lako svarljive proteine, kao i retke i značajne minerale. Naročito su važni selen i jod.

4. Jogurt

Jogurt je lako svarljiv mlečni proizvod . Postoje različite vrste jogurta. Razlikuju se po sadržaju mlečne masti, po kulturama koje sadrže itd. Za decu je dobar jogurt sa većim sadržajem mlečne masti, a za odrasle sa manjim sadržajem. Izbegavajte voćne jogurte, zato što obično sadrže šećer.
Uticaj bakterijskih kultura koje se nalaze u jogurtu je često veoma značajan, jer pomažu uspostavljanju normalne crevne flore i uopšte jogurt je odličan napitak za probavu. Po novijim istraživanjima jogurt utiče i na smanjenje lošeg holesterola.

5. Jabuka

Jabuka je veoma zdrava. Njen značaj u ishrani treba sagledati iz ugla raznolikosti korisnih materija koje sadrži. Ima oko 80% tečnosti, 12% ugljenih hidrata, malo belančevina i masti i celuloze oko 1%. Sadrži i druge elemente u malim količinama, ali oni su jako važni. To su kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, magnezijum, gvoždje, mangan, vitamine C, E, B itd.
Jabuka se preporučuje svima, ali naročito osobama koje pate od povišenog holesterola, anemije, srčanih smetnji, arteroskleroze, reumatizma i viška kilograma. Dobra je i za srce, jetru i bubrege.

 

Dijetalna kuhinja - dijetalni recepti
Preparati za mršavljenje

Ljekovite trave

Download Wallpaper
P90X Workout Schedule

 

 

 

Copyright ©2010 Sva prava zadržana